Zelja mi je za jedan povratak u proslost. Moj otac j sebi oduzeo zivot 1955 godine u Rumi gde je zivela celokupna i brojna porodica. Patriarh se zvao Antun Karaga i supruga Kata Karaga rodjena Tajbl. Od dece, po starosti ; Nikola, Matija, Stevo i najmladja Lenka. Patriarh Antun je dobro uspeo u vinogradarstvu. Deca nisu angazovana u razvoju imanja svakoje imajuc' svoj vlastiti rad ; Nikola je vozac kamiona zanat koji mu pruza ono sto je mozda kao dete zeleo da bude, Matija je vise voleo raditi (i sigurno potpuno u skladu sa administrativnim poslom) u Agronomiji u Rumi, Stevo sto se njega tice, njegova sudbina bese da sledi njegovu zenu poreklom iz Djakovice, i na kraju Lenka ciji se izbor naneo na mladog carinika iz Vrsca kojeg ce vreme doveste do visokog cina u svojoj hierarhiji.
Patriarh Antun bese covek uvek spreman za veselje, svaka prilika je bila izvinjenje za okup familije i prijatelja, deliti sa njima sve sto sudbina tako sirokogrudno dade. Sa te strane Antunu niko nije mogao da zameri. Sa druge strane Patriarh imase svoje lose momente gde je bilo bolje ga mimoici tog' dana. Prgav, tvrdoglav i po nekim momentima izuzetno nasilan naspram ljudi istog' karaktera kao i njegov. Taj antagonizam ce ga na kraju kostati njegov zivot u jednoj tuci sto je retko ko video.
Sto se tice Nikole (lep mladic) zaljubio se u jednu sremicu retke lepote Zlatica Savcic iz Visnjiceva, cerka jednog seljaka dobrog imanja stecenog sa puno truda i muke, Rajko Radovan Savcic.
Radovan je velik sa dugackim brkovima i subaron na glavi bilo da je juni ili januar. Covek je nezan i pazljiv prema svojoj zeni ideci i uziva jedan izvestan ugled u Visnjicevu. mozda i zbog njegovog izgleda na gouslara Filipa Visnjica po kojim je i selo dobilo ime. Od dvoje kceri Zorica je starija, mirne naravi i sigurna u sebe ona je najcesce spremna da pomogne u domacinstvu. Zlatica je uopste suprotne naravi, zeljna da zivi. Ona je prisutna na svim slavama i u svim veseljima. Ali, nazalost mala Zlata, uprkos njene lepote, ima los karakter. I ona je tvrdoglave prirode, sposobna da se naljuti i da plane u sekundu a da niko neshvaca razlog tolikog besa. To stanje, kad ona pobesni bez razloga, ce imati tragicne posledice do kraja njenog zivota.
Nije trebalo puno muke Nikoli da se zaljubi u Zlatu. Takva lepota se ne nalazi svaki dan. Nikola kao muskarac daje izgled zrelog coveka koji ne izjavljuje lako svoja osecanja ali uziva u svom krugu kolega i prijatelja veliko postovanje i svi su saglasni da je njemu buducnost osigurana. Sto se tice Matije njegov osmeh i blage reci otvarase sva srca. I Matija je nasao jednu lepoticu, Stanka ciji su osmeh i nezna dusa ostali zauvec u mom srcu. Strica Stevu sam retko vidjao u Djakovici. Cak i kad smo se mama i ja preselili u Crnu Goru 1963god. sto je postalo puno blize Djakovici. Tatku Lenku, udatu Bracko, sam jos manje vidjao jer se otselila u Vrsac na rumunskoj granici gde je teco dobio rukovodstvo lokalne carine. Svi su imali decu osim Matije I Stanke ali mislim da to nikad nije bila perpreka njihovoj ljubavi sve do groba. Matija je imao privilegiju da ode prvi ostavivsi iza njega jednu dusu sto niko nije mogao utesiti i koja se ugasila malo vremena posle, satrvena tugom. Pre Matije, Stevo je imao privilgiju da se pojavi pred visnjim i da objasni svoje grehe alcoholicara kojeg' je rak dotukao. Njegov zivot bese takodje' jedna tragedia. Djakovica vec u ono vreme bese pod controlom Albanace (sto novinari dobronamerni nasivaju Kosovari) i ozeniti se neslusajuci svoju glavu sa jednom kosovarkom sto moze samo da donese nevolje jer ceo svoj zivot je proveo pod kontrolom brace i familije svoje zene.
Tetka Lenka je otisla takodje a ne sto pre nije sahranila dva sina i muza.
Nikola i Zlata su imali dvoje dece. Prvi sin je brzo umro, a zatim je malo falilo pa da bude i moj red. Posle osam meseci otstranjen od sveta u jednom sanatorijumu na Fruskoj Gori, i borbe protiv tuberculoze, najzad sam mogao ponovo u mojih deset godina da vidim svet.
Tog tragicnog dana u Rumi 1955g. u sred leta, bilo je puno sveta u dvoristu pod starim orahom. Vecinom porodica Karaga i nesto prijatelja. Zaista, kad se vidi toliko radosti i veselja, tesko je zamisliti da se jedna drama sprema. Osim supruga svi su ljudi pili izvan normalnog. Uostalom, u to vreme odmah posle rata, radost i vera u bolju buducnost su se videli na svim licima ; bratstvo i jedinstvo, kako se to govorilo u ono vreme. I pilo se u svakoj prilici dok se ne padne pod stol. Glas dede Antuna pokrivase druge glasove, jer kad deda govori po principu, drugi ucuté, barem momentalno. Jer dedu nije ni malo uzeti za klinca sa njegovih skoro dva metra i dvadeset i takve prgave naravi. U jednom momentu mama je zvala tatu ; "Nikola, dodji" i zatim, odvojeni od ostalih ispred vrata kuhinje mama mu je nesto govorila. Bila je strahovito besna. Tata je potom prisao grupi i ponovo seo za stol bez i jedne reci. Vec sam video mamu kad pobesni i cesto sam dobio batine posle takve svadje. Uprkos mojeg mladog doba, u cetiri ipo godine sasvim dobro se pravi razlika izmedju dobra i zla. Tata je sedeo cuteci dok su drugi pravili veliku galamu smejuci se. Iznenada cuo se pucanj. Neko je pucao iz pistolja u stablo debelog oraha i svi su se otimali na koga ce doci red da puca. Nas su decu zene izgurale na ulicu. Posle pucnjave ostao je jedan metak u cevi koji nije teo da ispali i tata je usao u kucu sa pistoljem.
Na tim seoskim kucama prozori su dosta niski jer obicaj je da se nalaktis na otvoren prozor da bi razgovarao sa nekim ko je na ulici. Stojao sam na ulici pred prozorom sobe i gledao ulicu. Iza mojih ledja u sobi, odjeknuo je pucanj. Prisao sam otvornom prozoru. U sobi, moj tata sedi na podu pred krevetom, noge opruzene. Ruke su mu opustene niz telo, pistolj na podu blizu ruke. Njegova glava je nagnuta nad grudima, povracao je i potpuno se umirio. Jedan dug trenutak je prosao u potpunoj tisini. Osecao sam de se nesto strasno desilo, u nemogucnosti da shvatim sta. Zatim, cuo sam uzasan vrisak mame usavsi u sobu. Drugi su usli u sobu i pre nego sto sam shvatio zaista sta se dogadja mama je preskocila prozor na ulicu, podigla me u svoje ruke govoreci uplakana; "Ubit' ce me deda, ubit' ce me deda" (misleci na Antuna) i trceci se udaljila od kuce. Usavsi u sledecu ulicu, mama me je spustila na zemlju i drzeci me za ruku, nastavili smo trcati. Eto, u cetiri ipo godine moje detinjstvo se zaustavilo. Pre nego sto je pocela pucnjava na stari orah, moj tata me uze u svoje ruke. Dugo me je gledao svojim blagim ocima sa osmehom i rece mi ; "Hej moj sine, tata te nece videti rasti". Moj tata je bio moj zastitnik jer mama nije samo tati stvarala mucan zivot nego i meni. Pa onda, nije zameriti Nikoli sto jednoga dana u ocajanju ( trouve du reconfort dans les bras d'une autre femme ) nâdje utehu u zagrljaju jedne druge zene.
Ceo ostali deo svoga zivota Zlata je plakala. Na kraju svoga mucnog zivota mama mi se poverila; "Sine moj, ja sam odgovorna za smrt moga muza. Ceo moj vek sam provela placuci. Ja sam svojom ljubomorom i svojim besom oterala tatu u ruke drugoj zeni i kad se to dogodilo nisam bila rasumela da sam jedina odgovorna i umesto da sve ucinim da vratim mog muza meni, ja sam postala jos teza prema njemu dok ga nisam na kraju unistila. Neka mi bog bude sudija". Mama je preminula godinu dana kasnije. Ziveci u Francuskoj, mamina sestra, moja tetka Zora, mi je prenela zelju mame da me jos jednom vidi i da umre smirom u dusi. Dosao sam smesta u Novi Sad na cardio-vascularno odeljenje sa cerkom da vidi babu zadnji put i da je baba vidi. To je zadnji put da je mama plakala. Gledala je svoga sina dugo i svoju unuku. Recla je par reci svojoj sestri i njene su se oci zatvorile. U hodniku sreli smo Doktorku Kardiolog ; "Gospodjo, hvala vam. To je jako humano sa vase strane sto ste je izveli iz come. Zadnja zelja moje mame se ostvarila to jest, da me vide jos jednom pre smrti. Isto tako, u dogovoru sa mojom tetkom, mi vas molimo da joj olaksate odlazak. Mi vam dajemo nasu saglasnost". Na to je Doktorka odgovorila da takvu odluka on sama ne odlucuje nego specijalna komisija lekara koja je u stanju da uzme takvu jednu odgovornost. Po povratku u Marselj primio sam telegram od tetke ; mama je preminula u tri sata ujutro dok smo moja cerka (trinaest godina) i ja bili na sto km od Marselja po povratku iz Novog Sada
Za cetrdeset i pet godina provedenih u francuskoj dosao sam kuci samo dvanaest puta. Stavio sam vise od pedeset godina da bih postao covek, dobar muz i otac, da bih pobedio strah od svega sto me okruzuje, da ne mucam kad govorim, da se skolujem u Francuskoj i da imam svoje preduzece. Ali cena placena svemu tome je ogromna.
Dete koje raste bez svojih roditelja je vecita zrtva. Zlata je preminula Jula 2008