13. II. 1497., Bakar

Ĵa Mar’tin’ p’lemenom’ Per’nanjin’, a pridiv’kom Beneko/vić’, s’pominajući se na k’rat’ko živ’ljen’je ovoga s’v/ita i pomis’lih’ na dušu ot’ca i matere moje i prvo / biv’ših’ mojih’ i na grihe moje budući opomenjen’ čas’/nim’ i poč’tovanim’ ot’cem’ Pet’rom’ Donićem’, priurom’ / k’loš’tra s’[ve]tago Pet’ra na S’lat’s’koȷ gori, i dah’ / više rečenomu k’loš’tru za dušu ot’ca i matere / moje i za duše pr’vo biv’ših’ mojih’ i za grihe moje moj / vinograd’, ki je v’ Perni v’ s’tol’nom’ mes’ti poli k’lo/š’tar više rečeni od’ s’l’n’ča s’toka, i dajem’ ga / tim’ zakonom’ da je k’loš’tra više rečenoga viku/vič’nim’ zakonom’ s’lobod’ni, kako je moj s’lobod’ni i p’/lemeniti, i da ne mozi naprvo nig’dor dugovati / za nj, ni ja sam’. I za veće verovan’je na to dajem’ / po zakon’ bakars’ki zamerne ljudi za s’vedoke poč’/tovane muži: najprije Ĵakova Gržina, d’rugo sat’/nika An’d’riĵa Živ’čića, treto sat’nika Šimuna / Vran’čića, četr’to Ivana Maloga. A to pisah’ / ĵa domin’ Kirin’ Vran’čić’ Gač’ćanin’ , kanov’nik

stranica 345

https://www.academia.edu/36933013/ACTA_CROATICA_HRVATSKI_SPOMENICI