?. X. 1484., Mošćenice i 7. I. 1485., Kožljak

tada tako ist/(êm’ p)atom’ naju jedina hći Jelenica / hrani mater kako se more najbolje ne z/apušćajuć’ toga b’laga. I da mati / …, koliko je podobno. A / vi[nograd’ ki] nasadih’, ne imih od / [moga brat]a ni jedne pomoći. I ako bi kad/[a ot]el’ pitati moje ženi i mojih /[si]ni o(s)talih’ ljudi, da ne mozi ni/[št]ar (do)biti od moga blaga, i n/(i jedan’) ini mo[je] parenti ni moje ženi. / I na to su dobri muži: najprvo Juri m/ežnar’, .b. (2.) Žust’ Krhel. .v. (3.) Jurko opa/t’ i Juri, sin’ Lovrečev’, Lêvac’ žak/an’, Ivan’ Perač’, Pilip’ Desković Ši/ra, i ĵa po(p’) Mihovil’, plovan mošćenič/ki, ki to pisah’ slišav’ z us’t p/isanoga Martina i njega ženi M/argêti, i bista oba kuntenta./

I na to su s’vedoci: Paval’ Ma/linarić’ Zvanetice1 i Martin’ / (zidar) z Lovrana, i Ivan’ Ili/jić spod Kožljaka, i Radoslav’ / pristav’ kožaljski.

stranica 236, 237

https://www.researchgate.net/profile/Zoran_LaDIC/publication/326060333_Acta_Croatica_-_Hrvatski_spomenici/links/5b36067c0f7e9b0df5d89d60/Acta-Croatica-Hrvatski-spomenici.pdf